SrbijaBre

Од изручења Радована Караџића српске власти су очекивале много. Пре свега од Европске уније. И нису добиле ништа. Сем ако од њих није награђен са оних пет милиона долара награде за издају Караџића. Србија је потврдила репутацију земље која пристаје на све. Нема тога што Србија ни за шта неће урадити. Потврдила је репутацију државе која разуме само силу и притисак.

Сада јој преостаје да за ништа ухапси и изручи Младића и Караџића а онда Американцима и младог Куљанина Ковачевића. Онда следи признавање Косова, одржавање добросуседских односа са том државом и пред крај интегрисање Републике Српске у БиХ. У међувремену ћемо морати да се поново носимо са повампиреним причама о српском геноциду и злочинима и још много чим.
Србија је изручењем Радована Караџића добила једно питање које ће мучити њене садашње властодршце веома дуго. Ко је ухапсио на територији Србије Радована Караџића? Да ли су то оперативци из Британије или из америчких служби? Каква је то држава у којој несметано делују и хапсе страни обавештајни оперативци? Да ли им је то допуштено од власти у Београду? Дачић, цела влада и Тадић мораће кад-тад да одговоре на то питање. Ако не знају или неће да сазнају следи оваква или онаква смена,
Највећу “добит” су остварили неки новинари. Они су добили статус службених лица, лица са посебним овлашћењима. Предлаже се чак и бенефицирани радни стаж као рударима. Јер, мисле неки политичари и новинари, теже је седети у расхлађеним салама на конференцијама за штампу него копати руду дубоко под земљом. Новинарска легитимација НУНС-а ће важити као значка ФБИ у САД. Ова значка ће омогућавати новинарима из НУНС-а да претресају куће, упадају незвани у станове и у одређеним случајевима и да хапсе. Ако су из Б92 обавезно. Новинари ће бити наоружани пиштољима са гуменим мецима. У демонстрацијама моћи ће да помажу полицији и добијаће и пендреке, биће нека врста резервног полицијског састава. Где не стигну да бију полицајци тући ће новинари НУНС-а. Приоритет жртава у макљању имаће посланици СРС-а.
Србија је коначно добила и праву репрезентацију аналитичара која има искључиво право да се појављује на екранима у свим телевизијским емисијама: Иво Висковић, Љубодраг Стојадиновић, Милан Николић, Душан Павловић, Драган Бујошевић, Божо Прелевић, Наташа Кандић, Ненад Љ. Стефановић, Драгољуб Жарковић, пензионисани професор Димитријевић… Ови мученици просто, како би рекли моји земљаци - не патишу! Не иду на летовање да не пропусте неку емисију.

Србија на власти има најшароликију дружину откад постоји. Српска власт данас почива на највећој превари и фалсификату у својој историји. Нико ко је гласао за ЛДП Чеде Јовановића никада не би гласао за њих да је знао да ће вршити власт заједно са СПС-ом. Гласачи СПС-а никада не би гласали за СПС да су знали да ће чинити власт са ДС-ом и ЛДП-ом. Гласачи Сулејмана Угљанина никако не би желели да буду у власти са Расимом Љајићем. СПС-ови гласачи не би дали ни гласа тој партији да су само могли наслутити Чанка као коалиционог партнера… У историји избора ово је највеће изневеравање бирачких тела и највећа превара која чини данашњу власт потпуно нелегитимну.

Данашња власт у Србији покушава то да превазиђе својеврсним братством у бруци и срамоти која треба да учини савез неразрушивим. Покидавши мостове са својим бирачким телом сада су изручењем Караџића поделили и одговорност за овакав преступ и то почињен на Огњену Марију, иначе, прилично напраситу и осветољубиву светицу.

Против оваквог политичког провизоријума зацементираног неделом, али ипак потпуно нелегитимног и створеног против воље народа формира се коначно јединствена политичка формација са заједничким наступом и деловањем. Њу ће чинити СРС, ДСС и НС као и Покрет социјалиста а са широком подршком већ постојећих гласача и оних који се осећају изневереним. Тај политички блок почиваће на много чвршћим основама него власт. Национална одговорност, патриотизам и антиглобализам те социјална одговорност ваљане су основе за политичку победу. И ваљане основе за јединствен наступ.

Србија је после изручења Караџића остала дубоко подељена. Та се подела мора коначно и политички уобличити и разрешити падом постојеће власти и новим изборима. То ће бити највећа добра последица и највећа добит од изручења Радована Караџића.

Текст:

србијаземљахероја